Drage sestre, doktore, ekipa sa Klinike za dječju kirurgiju! Imam na srcu ovo danima, teško je sročiti nešto što može do krajnosti opisati moje stvarne misli i duboku zahvalnost. U trenucima kad je bio kaos oko nas, u glavi i u stvarnosti. Kad je naš Vito bio u potrebi i on miš moj mali bio u boli. Vi ste bili tamo. Možete to racionalizirati i reći, tu smo, radimo svoj posao. No da, to nije bio samo posao. Vi ste meni i njemu pružili nešto puno veće od tog. A to je suosjećanje, sigurnost, toplinu , čovječnost.
Svaka od vas drage sestre , svaka drugačija a tako posebna. I tete čistačice. I doktor. Vaši pogledi, vaša podrška je nešto TOTALNO NEPROCJENJIVO...
nemojte se promijeniti. Toliko strasti za posao malo tko ima. U momentima kad ste umorne i imate svojih problema. U tišini, bez pompi, bez ljudske slave... Dođete, utješite tuđe dijete, obrišete mu guzu, umirite suze. U stvari ih volite... to za jednog roditelja je toliko važno... to je meni važno...Podvojena srca odlazim, jer unatoč svemu ovo je bilo iskustvo koje ću pamtiti i po dobru. Zbog vas! Vaša N.S.